Perfekcionizam – kako sam naučila da živim sa njim?
Prošlog mjeseca sam za rubriku Radim na sebi kod Alekasandre Birte na blogu napisala tekst o svom iskustvu sa perfekcionizmu. Željela sam da odlomke iz njega, kao i objava na svom profilu sačuvam ovdje. Jer, mali je to korak za čovječanstvo, ali je za mene ogroman poput odlaska na Mjesec. Tekst u potpunosti možeš pročitati ovdje.
KAKVE PROBLEME MI JE DONOSIO PERFEKCIONIZAM?
Kad pogledam sve izazove koje sam imala do sada, poput depresije, nesanice, niskog samopouzdanja, problema sa hormonalnim disbalansima, body image-om, sindromom varalice, u osnovi svakog od njih nalazila je jedna te ista stvar – perfekcionizam.
MOJA DEFINICIJA PERFEKCIONIZMA
Za mene, perfekcionizam je omča oko vrata, glas koji me u 3 ujutru budi i tjera da ustanem iz kreveta, upalim laptop i po 1000 i 1 put tražim greške u tekstovima i zadacima koje sam odradila.
POSTOJAO JE PERIOD KADA SAM SE PONOSILA NJIM…
Sa 11 godina otkrila sam da sam veliki detaljista, da volim stvari da radim po određenim pravilima, redoslijedu i da sve ima svoje mjesto… Sa 16 sam saznala kako se ta moja osobina zove. Kao pravi geek počela sam je istraživati i činila mi se sve više cool… 🤓
Sa 22 godine diplomirala sam na temi Motiv postignuća i perfekcionizma – gdje sam perfekcionizam postavila kao poželjnu osobinu.
Oh how mighty have fallen, my loves…
Sa 25 sam isto mislila – a onda je uslijedilo 3 godine borbe… Ne kaže se uzalud da je iskustvo najbolja, ali i najskuplja škola. 🤔
Sve dok nije došlo do sagorijevanja i opterećenosti greškama. Toliko da sam samo vidjela greške, potencijalne probleme i katastrofe koje samo čekaju da se dese.
Bila sam crna vještica i to ne samo zbog preferencija ka crnoj garderobi. Niti sam bila dobar saradnik, niti produktivna ili proaktivna.
KAKO SE ISPOLJAVAO KOD MENE?
Za mene, perfekcionizam je ubica uživanja u životu, zadovoljstva u radu, prisutnosti i svemu oko mene.
Perfekcionista u meni okrutno kida i analizira do najsitnijeg detalja svaku moju misao, riječ, djelo, moje ponašanje, govor, moj izgled, sve što radim i sve što jesam.
KAKO SAM SE IZBORILA SA PERFEKCIONIZMOM?
Ne bih rekla da ću se ikad u potpunosti izboriti sa perfekcionizmom, jer on jeste utkan u svo moje biće i dio je onog što ja jesam.
I to je sve okej.
Prihvatam tu činjenicu. Potpuno sam svjesna toga i to mi olakšava da se nosim sa perfekcionizmom na produktivan način.
Koristila sam raznorazne tehnike – od upoznavanja sebe, postavljanja izazova, savjetovanja, meditacije, zahvalnosti, pisanja dnevnika. Detaljnije možeš pročitati u tekstu kod Aleksandre. Ali najvažnije je…
DAJ SEBI DOZVOLU BITI NESAVRŠEN/A. DA POGRIJEŠIŠ. DA POKUŠAŠ PONOVO.
Moje “dozvole” su zvučale ovako:
Dajem sebi dozvolu da budem početnik i učenik.
Da pogriješim, da ne znam, da istražujem i da pronađem odgovore.
Ako ne znam, pitaću. Samo neizgovorena pitanja ne nalaze odgovore.
Da se izborim i preuzmem kontrolu nad perfekcionizmom pomoglo mi je i to što sam svom perfekcionizmu dala oblik, ime, lik, osobine. Tako razlikujem Poganog i Efikasnog perfekcionistu.
ŠTA GOD DA NAPIŠEM, ZA MENE JE KRATKO…
Priča koju sam podijelila nije pisana iz ugla psihologa ili Lutajućeg psihologa kako me ti poznaješ ovdje, već iz ugla Kristine koja je više od polovine svog života živjela i dalje živi sa ovom osobinom.
Ne bih rekla da ću se ikad u potpunosti izboriti sa perfekcionizmom, jer on jeste utkan u svo moje biće i dio je onog što ja jesam. Prihvatam to.
Prihvatam i to da perfekcionizam jeste moja realnost, da živim svakodnevno sa svim što on jeste i da ima uticaja na moj život. Ali i da sam ja ta koja odlučuje koliko ću mu dozvoliti da utiče na isti.
SADA KADA ZNAŠ…
Sada kada znaš šta se krije iza koltrine (zavjese) mog iskustva sa perfekcionizmom, i kada smo ovoj priči “udarili podlogu” vrijeme je da te pozovem da mi postaviš pitanja koja imaš o perfekcionizmu.
Slobodno, bez ustručavanja i daću ti odgovor kako najbolje umijem i znam.
Pitanja možeš postaviti u komentarima ispod 👇, na instagramu, u DM-u…
2 Comments
Pingback:
Pingback: